Ovaj tekst je deo tekućeg mini-serijala o RQ–RH–D–M kroz različite oblasti. Njegova svrha je da pruži kompaktan i praktičan toolkit koji pokazuje kako se istraživačka pitanja, istraživačke hipoteze ili radne propozicije, podaci i metodologija mogu uskladiti unutar jedne konkretne discipline.

Psihologija je posebno pogodna za ovu vrstu vežbe zato što prirodno kombinuje saznanje, emocije, ponašanje, razvoj, ličnost, odnose, mentalno zdravlje, socijalni kontekst i efekte intervencija. Ova oblast takođe podržava kvantitativne, kvalitativne i pristupe na osnovu mešovitih metoda, pa je idealna za pokazivanje kako se isti psihološki problem može proučavati kroz eksperimente, psihometrijske skale, bihejvioralne zadatke, kliničke ili obrazovne podatke, intervjue, dnevnike i integrisane dizajne.

U psihologiji se istraživanja često zasnivaju na okvirima kao što su kognitivna teorija, bihejvioralna teorija, teorija socijalnog učenja, teorija samoodređenja, teorija samoefikasnosti, teorija afektivne vezanosti, okviri ličnosti, modeli stresa i suočavanja, modeli mentalnog zdravlja i blagostanja, kao i šire tradicije razvojne, socijalne, kliničke i zdravstvene psihologije. Ovi okviri definišu konstrukte (ili teorijske pojmove) kao što su anksioznost, samopoštovanje, suočavanje, vezanost, motivacija, percipirani stres, emocionalna regulacija, wellbeing ili psihološki distres, koji se zatim mere validiranim skalama, bihejvioralnim zadacima, fiziološkim indikatorima, eksperimentalnim ishodima, intervjuima, dnevnicima ili višemetodskim psihološkim podacima.

Napomena: Unosi u koloni Metodologija namerno su dati u opštem i indikativnom obliku. Njihova svrha je da ilustruju moguće metodološke pravce, a ne da predstave konačan ili potpun spisak svih metoda, varijanti modela i analitičkih izbora koji stoje na raspolaganju istraživaču. Od istraživača se ne očekuje da u jednom istraživanju primene sve metodološke alate navedene u koloni Metodologija. Ti unosi imaju svrhu da ukažu na primerene metodološke opcije ili porodice pristupa iz kojih istraživač bira one koje najbolje odgovaraju istraživačkom pitanju, hipotezi, podacima i dizajnu istraživanja.